Otkad se prvi put pojavio na televiziji „Pink“ kao jedan od učesnika treće sezone izbora za „Zvezde Granda“ Milan Stanković ne prestaje da privlači pažnju javnosti.
I dok je ista podeljena na one koji ga obožavaju i one kojima nije simpatičan, plavokosi pevač siguran u sebe i svoje kvalitete krupnim koracima korača ka samom vrhu domaće muzičke scene, siguran da mu je upravo tamo mesto.
Od svih „Zvezda Granda“, čini se da si ti najprisutniji u medijima?
Na sreću ili na žalost, ali tako je. O meni se svašta pisalo, nešto je bilo tačno, nešto nije, ali sve je to deo posla kojim se bavim i u koji sam svesno ušao. Ipak, nekoliko puta sam bio akter nimalo prijatnih priča koje su tendenciozno napisane kako bi se određenoj novini podigao tiraž.
Hoćeš da kažeš da ti podižeš tiraž novinama?
Negativna priča o pozitivnoj osobi uvek dobro proda novinu. Siguran sam u to.
Šta je bilo sa „Beovizijom“, nema te na zvaničnom spisku učesnika?
Saša Popović mi je jednom rekao da sam u ovom trenutku jedini od „Zvezda Granda“ koji bi mogao da se pojavi na tom festivalu. Zaista ne znam šta se desilo sa „Beovizijom“ i zašto me nema na spisku izvođača. Istina je da je učešće na „Evroviziji“ moja velika želja, a da li će se to jednog dana desiti, nažalost, ne zavisi samo od mene. Kad su festivali u pitanju, u ovom trenutku je izvesno da ću se u februaru sa Brajinom pesmom pojaviti na „Grandovom“ festivalu.
Krajem prošle godine održali ste koncert u polupraznoj „Areni“. Opada li vam to popularnost?
Zvaničan podatak kaže da nas je toga dana slušalo preko 13.000 ljudi, što se nikako ne može nazvati polupraznom „Arenom“. Uz to, u septembru je na „Tašu“ bilo 17.000 ljudi, što govori da su „Zvezde Granda“, momci i devojke koji su na sceni tek pola godine i koji imaju po jednu snimljenu pesmu za tri meseca, samo u Beogradu, okupili oko 30.000 obožavaoca. To je veliki uspeh, a i čelnici „Grand“ produkcije su prezadovoljni postignutim.
Letos se pričalo da se Nemanja i ti ne podnosite, u kakvim ste sada odnosima?
Ljudi o nekim stvarima često stiču pogrešan utisak. Tako je bilo i sa Nemanjinim i mojim odnosom. Iskren da budem, ni tada, u jeku tih priča, nije mi padalo na pamet da ispravljam krive Drine, pa to neću činiti ni sada. Neka misli ko šta hoće. Ono kako se mi doživljavamo i družimo sasvim je drugačije od onoga što se priča.
Sad će još ispasti da između vas nikad nije vladala netrpeljivost.
Na svakom takmičenju ljudi gledaju sebe i na sve načine se trude da budu bolji od konkurencije. Nemanja i ja nikada nismo imali nesuglasice.
A šta je sa Nemanjinom izjavom da si isfoliran?
Pitanje je da li je on to zaista rekao.
Da lije tačno da si u noći finala „Zvezda Granda“ zbog neuspeha koji si doživeo bio na ivici nervnog sloma i na sedativima?
Lekovi za smirenje nisu moj izbor. Probleme rešavam na jednostavniji način - suočavam se s njima. Mnogi o meni imaju pogrešnu sliku, ubeđeni su da uvek i u svemu želim da budem prvi i najbolji, pa su, po svoj prilici, uprvao takvi raširili tu priču.
Kakav si to problem na snimanju novogodišnjeg „Grand šoua“ imao sa Sašom Popovićem?
Ne bih ja to nazvao problemom. Saša mi je samo zabranio da uz frak koji sam nosio obujem patike. Rekao je da to ne liči ni na šta i da obuje cipele. U odelu se nisam osećao prijatno, a smatram da odelo ipak čini čoveka.
Pogađaju li te priče o tvojoj prošlosti i naslovi tipa „Milanov tata ubica“?
Članci u kojima se pominjao moj otac su me strašno potresle i uveren sam da na iste nikad neću biti imun. Kada sam se prijavio na audiciju za „Zvezde Granda“ znao sam da će novinari, ako se probijem, kopati po mojoj prošlosti. Ipak, da će kopati po grobovima - to nisam mogao ni da pretpostavim. Na kraju krajeva, koga uopšte takve priče i zanimaju. Koga briga šta je moj otac uradio, kako se slagao s mojom majkom, kakav je mamin odnos sa njeni drugim mužem, a mojim očuhom…
Bio si mali kada ti je otac otišao u zatvor. Jesi li tada uopšte znao gde je on?
Znao sam, ali se mama trudila da me time ne opterećuje, jer mi je oduvek ta tema bila bolna. Ni sada mi nije prijatno da o tome govorim. Sa majkom imam veoma otvoren odnos, tako da jedno od drugog nikad ništa nismo krili. Danas sam srećan što sam o svemu informisan upravo od nje, a ne od nekog drugog, pogotovo ako imamo u vidu da neki ljudi umeju da budu strašno surovi.
Šta ti je mama rekla?
Da je tata poginuo u zatvoru.
Pamtiš li oca?
Imao sam samo četiri godine kad se sve to izdešavalo, kad je tata poginuo. Nažalost, slabo ga se sećam. Sliku o njemu sam stvorio kroz mamine priče. Bilo je teško odrastati bez oca. Deca su me često zadirkivala zbog toga, kao da sam ja kriv što ga nema. Na sreću, mama se trudila da me zaštiti od svega neprijatnog i da me izvede na pravi put, što je i uspela. Ona mi je najveća podrška. Nedavno smo u Obrenovcu zajedno proveli desetak dana. Tada sam odlučio da čim mi sestra u junu završi osnovnu školu iznajmim stan u Beogradu u kojem ćemo zajedno živeti. Živim za te dane.
Obrenovac je mala sredina, pretpostavljam da su tvoji vršnjaci znali kakva je sudbina zadesila tvog oca?
Deca su samo znala da nemam oca i ništa više.
U specijalnoj emisiji o „Zvezdama Granda“ u direktnom telefonskom uključenju, jedna gospođa te je optužila da si otkad si postao poznat zaboravio svoju familiju.
To samo govori o mentalitetu naših ljudi. Priznajem da me je njena provokacija u trenutku presekla, ali sam se brzo pribrao i normalno odreagovao. Kasnije, kad sam došao kući razmišljao sam o tome i pitao se postoje li zaista tako loše osobe koje su u stanju da te grizu kao najbesniji psi.
Pa, jesi li se uobrazio kako mnogi tvrde?
Takve i slične priče šire oni koji ne mogu da se pomire s činjenicom da sam za kratko vreme postigao veliki uspeh. Milan Stanković je isti kakav je bio i pre takmičenja - iskren, otvoren kao knjiga…
Jesi li se zaista preselio kod ujaka u Beograd jer te je očuh maltretirao?
Kad sam napustio Obrenovac, očuh i nije živeo sa mojom majkom. Sa njim sam uvek imao korektan odnos, a u to šta se dešavalo između mame i njega ne ulazim. To je samo njihova briga. U Beograd sam se preselio kad su počele audicije za „Zvezde Granda“, a ne pred polazak u srednju školu kako se pisalo.
Kako ti je u vezi sa manekenkom Ivanom Stanković?
U kakvoj vezi?
Pa, ljubavnoj.
Nas dvoje nismo u vezi. Upoznali smo se prošle godine na „Fešn viku“ i to je sve.
Zar vas nije spojila Seka Aleksić?
Ne.
Onda ste na njenu inicijativu razmenili brojeve telefona i otpočeli sms komunikaciju.
Čitala si mi poruke, pa znaš?
Ne, ali sam te videla kada si sa Sekom nekom slao poruke.
Možda nekoj drugoj devojci, pa nije Ivana Sekina jedina drugarica.
Znači, Seka je ipak provodadžisala?!
(smeh)
Preferiraš starije devojke?
Prava ljubav godine ne broji, što bi rek’o Željko Samardžić.
Imaš li devojku?
Sada je nemam, a i kad je budem imao neću ti to priznati. Svoj privatni život ne želim da delim sa javnošću.
Otkad se družiš sa Sekom?
Privatno nisam blizak ni sa kim sa estrade, pa ni sa Sekom. Kad se sretnemo na nekom snimanju proćaskamo, kao što to činim i sa svim svojim kolegama.
Ćaskaš li i sa Acom Pejovićem?
Ne, jer ga ne poznajem. Ako ciljaš na ono što se desilo u „BN koktelu“, Aco je neposredno posle izrečenog priznao da je pogrešio tj. da je Dinču zamenio sa mnom. Nemam negativno mišljenje o njemu, štaviše - poštujem ga. Ako ste mislili da ću se sa Acom prepucavati preko novina i reagovati na njegovu izjavu da mu se ne sviđam, prevarili ste se.
Kako su vas prihvatili afirmisani pevači?
Kako ko. Čuo sam da je Marina Živković negde pričala da je nepravedno što smo za tako kratko vreme tu gde jesmo, tako da je očigledno da nije svima drago zbog našeg uspeha. S druge strane, oduševila me je Usnija Redžepova koja mi je na jednom snimanju prišla da mi poželi sreću u karijeri i dobrodošlicu na scenu. I Nada Topčagić me je ishvalila.
Svojevremeno si izjavio da bi voleo da se za novine slikaš go. Drži li te još uvek ta želja?
Rekao sam da ću se slikati go samo ako to moja publika bude tražila od mene.
Pa, šta ćeš ako počnu da pišu peticiju?
E, onda smo mi kao ljudi definitivno otišli u „aut“.
Nisi mi odgovorio da li bi u tom slučaju izašao u susret obožavaocima?
Ne, u Srbiji se nikad ne bih slikao go.
Plašiš se da ne bi imao šta da pokažeš ili?
Pa, nisam sakat.
